Poslovne vijesti - Srbija

Rebalansom budžeta ušteda od 37 milijardi dinara

Ministar finansija i privrede u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić saopštio je danas da će Vlada rebalansom budžeta uštedeti 37 milijardi dinara, i da su usaglašene mere za stabilizaciju državnog budžeta i strukturne reforme javnog sektora, kao i strukturne reforme za unapređenje poslovnog okruženja.

Dinkić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, na kojoj je predstavio program mera za reformu javnog sektora, rekao da država neće menjati prihodnu stranu jer je privreda već preopterećena, i da samo može da smanji državne rashode za približno 50 milijardi dinara.

On je objasnio da su uvedeni neki novi rashodi, tako da će neto ušteda iznositi 37,1 milijardu dinara, i dodao da je rebalans budžeta danas upućen u proceduru u Vladi Srbije.

Prema njegovim rečima, Vlada bi o tome trebalo da odlučuje u ponedeljak, 24. juna, nakon čega će predlog rebalansa budžeta biti upućen u Skupštinu Srbije, gde će 1. jula početi rasprava.

Dinkić je ponovio da neće biti zamrzavanja plata i penzija i da će nakon aprilskog povećanja od dva odsto biti još jedno povećanje ove godine od 0,5 odsto, dok će u narednoj godini biti dodatno povećanje za 0,5 odsto u aprilu i od jedan odsto u oktobru.

Ministar je istakao da nema novca za veće povećanje, i saopštio da će Srbija ove godine imati privredni rast između dva i tri odsto, što će verovatno biti najviše u regionu.

Cilj je da se omogući štednja u javnom sektoru i brži razvoj privatnog sektora, ukazao je on i poručio da će u narednih godinu i po dana biti preduzeta rigorozna štednja, kao i da će plate u privatnom sektoru rasti mnogo brže nego u javnom.

Plate u privatnom sektoru su, kako je podsetio, trenutno za približno 20 posto niže nego u javnom sektoru i takva situacija je neodrživa.

Prema njegovim rečima, za ostvarivanje stabilnosti javnih finansija, odnosno svođenje deficita na odživi nivo, neophodno je preduzeti mere smanjenja diskrecionih rashoda i nova pravila za planiranje plata i penzija, a zatim i mere za povećanje naplate prihoda, kao i dodatne mere štednje u čitavom javnom sektoru i nastavak sprovođenja strukturnih reformi.

Dinkić je rekao da predložene mere imaju direktan uticaj na visinu deficita u 2013. godini, ali da je još značajniji njihov efekat u 2014. godini, kao i u narednim godinama.

Na osnovu fiskalnih kretanja u prvih pet meseci procenjeno je da bi deficit budžeta dostigao iznos od približno 213 milijardi dinara, odnosno 5,7 posto BDP - a, dok bi konsolidovani deficit države bio na nivou od oko 6,2 posto, pa je neophodno hitno preduzimanje mera kako bi se deficit budžeta ograničio na 177 milijardi dinara, odnosno 4,7 posto, čime bi se i konsolidovani deficit sveo na 5,2 posto BDP - a, objasnio je ministar.

On je naveo da je javni dug Srbije krajem maja iznosio 18,9 milijardi evra, i da je strategija da zaduživanje bude što manje, i da se novac od zaduživanja koristi samo za investicije i kapitalna ulaganja.

Dinkić je rekao i da do daljeg neće biti privatizacije “Telekoma” jer u Vladi nije postignut konsenzus oko tog pitanja, dok će na prodaju biti ponuđeno 66 od 179 preduzeća u restrukturiranju, a u 27 će biti pokrenut stečaj.

Ministar je objasnio da je programom mera za reformu javnog sektora predviđeno da do 30. juna naredne godine bude rešen status 179 preduzeća u restrukturiranju, koja zapošljavaju 54.000 radnika.

Ta preduzeća su u statusu restrukturiranja 12 godina, stvaraju godišnje troškove od 750 miliona evra i to mora da se okonča, poručio je on i objasnio da predlog mera za okončanje restrukturiranja predviđa da do kraja godine bude pokrenut stečaj u 27 preduzeća za koje nema nikakvog interesovanja kupaca, koja ne obavljaju nikakvu delatnost, a imaju značajnu imovinu i mali broj zaposlenih.

Takođe, kako je dodao, do kraja ove godine na prodaju će biti ponuđeno 66 preduzeća.

Prema njegovim rečima, posebnoj kategoriji tih preduzeća pripadaju ona koja mogu da obezbede tekuću likvidnost, ali ne mogu da izmiruju obaveze iz prošlosti, kao što je RTB Bor.

Takvih preduzeća je 16 i od države se očekuje otpis starih obaveza i evenutalno socijalni program za višak zaposlenih, naveo je ministar i ukazao na to da rezultat ovih mera treba da bude smanjenje preduzeća u restrukturiranju na manje od 90 do kraja tekuće godine.

Dinkić je, govoreći o velikim sistemima u restrukturiranju kao što su FAP korporacija, IMK 14. oktobar Kruševac, Grupa Prva petoletka iz Trstenika, rekao da će određeni broj njih biti podržavljen.

Na taj način, kako je objasnio, Srbija raspolaže kompletnom imovinom tih sistema i sa njom može da krene u zajedničko ulaganje sa strateškim partnerima, da ih ponudi po bilo kojoj ceni uz obavezu investiranja i pokretanja proizvodnje, ili da sama država pokrene proizvodnju u onim delovima za koje smatra da su od strateškog značaja.

Mere za javna preduzeća predviđaju povlačenje države iz upravljanja u kompanijama kao što su Resavica, Jat, Galenika i Aerodrom Beograd, za koji je predviđeno davanje u dugoročan zakup i na upravljanje uz obavezne investicije, ukazao je ministar.

On je rekao da će u septembru biti raspisan javni poziv za privatizaciju rudnika Resavica, da su za Jat započeti pregovori o strateškom partnerstvu sa Etihadom, dok za Galeniku nema opstanka bez reorganizacije.

Dinkić je ocenio da država treba da se povuče i iz “Dunav osiguranja”, a ako treba i iz Čačanske banke, i istakao da kod privatizacije preduzeća u restrukturiranju nisu najvažniji prihodi, već zaustavljanje izdvajanje novca koji se ne vraća, kao i gubitaka.

Takođe, ministar je uputio poziv građanima koji imaju imovinu vredniju od 350.000 evra da je prijave, uz podsećanje na to da rok ističe za 10 dana.

Od 1. jula počinje kontrola, a kazna je tri posto od ukupne neprijavljene imovine, upozorio je on i napomenuo da je do sada samo 1.000 ljudi prijavilo imovinu, i da neće biti produžavanja roka za prijavu.

Od ovog leta kreće se u unakrsnu kontrolu prihoda i imovine, a prvi će biti kontrolisani oni koji nisu ništa prijavili, poručio je Dinkić.